Poezija

Srce

Tanano srce cvili i plače
Pita se čemu opet sad to?
Zar nije reklo da će postati jače,
Kad krene hrabro u novi boj?

Pita se srce koliko dugo
Trajaće čežnja i znanje svo?
Zar nema nigdje jedna zvijezda 
Što sija samo za njegovo dobro?

A zašto srce uopšte je takvo?
I stalno traži da ljubi ga noć.
Zar ne zna srce da puno toga je jače,
od njegove želje da bude njegovano?

I stalno se buni, kovitla i skakuće
Hoće da ga čuju na svijetu svi!
Htjelo bi srce da skoči jače, 
i padne tamo gdje mu se mili.

I neće da sluša, niti da shvati
Pravila neka, nit' propise sve,
Srce je svoja sopstvena rijeka
koja se kreće sa il' bez dozvole.
                                                 
                                              Emanuil

Ti znaš

Vjeruj duši svojoj

Vjeruje i kada kažu da će crno da ti se piše,

Samo duša tvoja zna,

Koliko ljubavi ti pripada.

Ne sumnjaj nikada u suze svoje,

Tu su, jer neko ne zaslužuje tvoj bol.

Duša tvoja ti suzama kaže,

Napusti sve, al' mene nemoj!

Ne boj se slušati dušu svoju,

Makar svi drugi odbijali to.

Tvoja duša je Božji glas,

Mila, ne zaboravi to.

Prati to duboko osjećanje u sebi,

Tu molitvu, svake noći pred san.

I kada svane to novo jutro

Ti ćeš da biraš kakav će ti biti dan.

                                                    

                                                Emanuil

Izvinjenje

Moram da se izvinem

cijelom svijetu,

Što nisam najpametniji

na ovom planetu.

I sve te silne

greške moje,

Tu su, valjda,

Jer treba da postoje.

I da sam samo malo

Pametniji bio,

Valjda bih onda

bolje odlučio.

Stalno sam svojim

Srcem išao,

Nikad nisam stao

I malo mozak promućkao.

I zato te molim,

Izvini svijete,

Što sam duboko u sebi

ostao dijete.

Al' samo za kraj,

Jedno znaj!

Dijete uvijek dobije

Svoj srećan kraj.

                                            Emanuil

Tebi

Mirna duša, mirno spava,
Dok god misli-ne obitava.
Mirna duša, mirno se i budi,
Ne brine se šta će reći ljudi.

Umiri se,
Ljubav svoju nađi.
U tebi je,
Samo je pronađi.

Razvedri se,
U spoznaji svojoj
Da si jedno,
Sa obalom Mojom.

I kad  sve je
Samo površina,
U tebi će uvijek
Bit' dubina.

Budi uvijek
Svjetiljka u tami
Čak i kad se
Spremaju megdani.

Vragolasta,

vesela i mirna,
Samo takva,

Sebi si korisna.

                                                Emanuil

Dijete

Okice moje mile,
jeste li lijepo snile?
Sanjate li brda i doline,
i kako se među zvijezde vine?

Radosti moja lijepa,
kikoćeš li se svaki dan?
Osjećaš li toplinu moju 
dok gledam kako toneš u novi san?

Najdraže moje milo,
tako bi svaki dan sa tobom bio.
Jer vrijeme tako leti, 
a ja bih za tebe sve učinio.

Al' dok te gledam 
teško mi je sa shvatim.
Da si ti već rođen spreman,
samo ja to trebam da prihvatim.

                                                        Emanuil

Hrabrost 

Ima li išta hrabrije na svijetu ovome,

nego što je otvoriti svoju dušu nekome?

Teturati se gore-dole po mislima svojim,

I tražiti prave riječi za to što postojiš?

Nabrajaš dane iza, a i one kojima se nadaš!

Želeo bi reći sve, ali bojiš se da ne stradaš.

Kad znaš da odbrambeni stav samo pokazuje tvoj strah,

Ne vidiš više smisao glumiti da si mnogo jak!

Jer tek kad knedlu u grlu savladaš ti,

Možeš se nadati, da ćeš sve barijere srušiti!

                                                               Emanuil

Ljubav

Da bih te voleo

Moraš mi reći ko si

I uopšte nema veze

šta sve tvoja duša nosi.

A ne pitam te ja ko si,

da bih tvom putu sudio.

Nego samo da bih saznao

da li si mnogo sama sebi naudila?

Jer sve te rane koje nosiš,

istina je, zalečiti moraš sama.

Ali ja mogu biti novo jutro kojem se raduješ,

a ako želiš i cijeli novi dan.

Ne, ne pitam te ko si

Da bih gledao tvoj strah.

Pitam te ko si,

samo da bih slušao tvoj dah.

Jer ako kažem da te volim,

a ne znam ko si ti.

Voleo bih da znam,

Hoćeš li mi tada vjerovati? 

                                      

                                        Emanuil

Zamka  

Hej moj druže stari

Ne žali se, ne budali.

Kad samo jedan žal izgovoriš,

Još tri takva sebi privoliš.

Ne žali se ako Boga znaš,

Zar ne cijeniš ono što imaš?

A tek druge žaliti ti nemoj,

Jer im samo još dvije muke praviš.

Dok god tuđe žali slušaš,

Orobljavaš ga, a ne haješ.

Ne žali se ako Boga znaš,

Zar ne cijeniš ono što imaš?

Nemoj druže upasti u zamku,

„Sve je crno“, „svi su za sve krivi“,

Na kraju ćeš gledati u bijelo

I pitati: „Zašto se uopšte živi?“

Ne žali se ako Boga znaš,

Zar ne cijeniš ono što imaš?

                                      Emanuil

Suze 

Suze su zdrava rijeka,

Znače da te napušta briga neka.

Svo blato što si u sebi nakupio,

Spiraju suze koje si ispustio.

Neka teku jedna za drugom!

Neka cijeli vodopad se stvori!

Iznesi sve iz duše napolje,

Neka se tu pred tobom rastvori!

Ne boj se, ako ih je mnogo.

Ne brini se ni da li će stati.

Ništa ti se desiti neće,

Samo ćeš se isprati!

Jer kad dušu ispereš svoju,

Snaga joj se njena vraća.

A sa čistom dušom i sjajem u očima,

Ponovo postaješ od svojih sijenki jača!

                                          Emanuil

Filozof

Filozofu moj mali,

budi ono što jesi

i ne žali!

Traži puno

i dobićeš još više.

I bićeš srećan i kada padaju kiše.

Jer nije sveto

samo što predznak ima.

Sveto je živjeti po svojim snovima!

Misliš i delaš,

dok Malog Princa u sebi pratiš,

jer znaš da bez prave Ruže nećeš da se skrasiš.

                                              Emanuil

Za junaka

Znam da misliš na mene

i da sanjaš taj dan,

kada će putevi da nam se spoje

i sve će biti kao san.

Sada si tamo negdje

i radiš sve što možeš sam.

A nekada bi samo htio.

da te dodirne topao ženski dlan.

Junak si nad junacima,

dok rasplićeš zamršen plan.

Ne, nećeš ti odustati nikada,

sve dok ne svane baš taj željeni dan.

                                          Emanuil

Snaga

Tvoje misli su rijeka kojom plivaš

Shvataš li zašto je bura tako jaka?

Samo smiri vjetrove u sebi

I postaćeš suva snaga.

Ne idi u tuđu rijeku!

Ne moli za tuđi dah!

Imaš u sebi dovoljno snage,

samo prevaziđi taj strah!

Sva tvoja snaga krije se u tebi,

Pobogu! Kako ne shvataš to?

Pokušaj samo disati duboko,

i prevazići ćeš sve to.

Ne gledaj u druge!

Ne sada, dok daviš se ti!

Ni njima nije lako,

veruj mi.

Pobogu dijete,

pogledaj u sebe!

Magiju nosiš,

zašto ne vjeruješ mi? 

                                           Emanuil

Odluka

Pitaš se pitaš

pitaš, da l' dobro skitaš.

Vodilju svoju tražiš,

Ćutiš, ne bi li čula glas.

Kako da učiniš ono što želiš,

A toliko toga je iza vas?

Slutiš da se odvajaš,

I ne znaš kuda vodi sve to.

Za pravu odluku moliš se danima,

iako duboko u sebi znaš šta je to.

                                             Emanuil

Buđenje

Pogledaj sa strane svoje neznanje,

Nemoj samo zadrto da galamiš na manje,

Več izađi iz te kože što te tjera na opštenje,

I u miru slušaj dušu kako tek saznaje.

Nemoj samo ni sjediti,

niti gorke suze liti,

kreni hrabro na delanje, na golgotu, na čitanje.

Nemaš ni četvrt vijeka,

A već si k'o nabujala rijeka.

Tečeš bez cilja i pravca, i dičiš se sa snagom svojom,

a ne znaš da si tu samo Božjom voljom.

Nemoj samo gledati,

niti zapovjedati,

nego se uhvati svojih talenata,

il' bar pomozi mlađega brata.

Dok se ponašaš tako opako,

ne shvataš da izgledaš naopako.

Da samo sebe vidjeti možeš,

Bilo bi ti jasno, da si pojeo nečije maslo.

Ni tad se nemoj rastužiti,

Niti ogorčen biti

Nego širi svoje znanje, jer sa njim dolazi i shvatanje.

                                                     Emanuil

Ti stvaraš

Jer dok sanjaš,

Ti stvaraš,

I oči tvoje kazuju sve.

Budna živiš ono što ti daju,

A u snovima sama stvaraš sve.

Burne su borbe tvoje i kolebanja,

Misli bi da caruju, a ti ne daš se.

Samo ne odustaj od svojih traganja,

Jer baš u pravom trenutku posrećiće ti se.

                                                   Emanuil

Ženi koju volim

Hvala ti za brižnost,

Za sva djela i tvoju vedrinu,

Hvala što si ostala moja i kad ti ni jednu

zvijezdu nisam skinuo.

Tvoja snaga me posramljujem

tvoj pogled očarava.

Od čega li si, pitam se,

kad se uvijek budiš nasmijana?

Ne, nisam klinac, osjećam tvoju dubinu

i svaki drhtaj tvog tijela kad te dodirnem,

i tvoju vječitu svježinu.

Pitam se čim sam te zaslužio

U ovom kratkom životnom vijeku,

Kako da se odužim Onom,

ko te poslao ovom čovjeku?

Hvala ti što si dar od Boga,

Jer život sa tobom ima suštinu,

Hvala za svaku misao koju mi uputiš,

Znam da mi šalješ snagu i toplinu.

                                                    Emanuil